KVIZOVI ZNANJA UZ KOJE SMO ODRASTAL!

Alo Redakcija

10:23

Ostalo 0

Osoba A, osoba B i osoba C sede jedna do druge, kao i troje takmičara preko puta, ispitivanje ko je ko uveliko je u toku, a Oliver Mlakar se mota tu negde po studiju. Svega toga ne bi bilo bez Laza Goluže, tvorca čuvene Kviskoteke, inače jugoslovenskog i hrvatskog novinara, koji je preminuo u 85. godini.

KVIZOVI ZNANJA UZ KOJE SMO ODRASTAL!
youtube screenshot

Najpopularniji kviz Jugoslavije, emitovan od 1980. do 1995. godine, a koji je, kako se navodi u starom tekstu sa Jutarnjeg, „drugove pretvarao u akademike“. Prvi voditelj bio je Ivan Hetrik, ali je u toj ulozi daleko poznatiji Oliver Mlakar. Takmičenje se sastojalo iz nekoliko igara – pitalice, anagrami, detekciju, opšte znanje i naravno asocijacije. Goluža je inače „Igru asocijacija“ iz Kviskoteke zaštitio kao intelektualno vlasništvo, prvo na jugoslovenskom, a zatim i na svetskom nivou. Iz Kviskoteke poznata je i figura Kviska, čiji je autor Miroslav Šutej. Jedan od najuspešnijih učesnika Kviskoteke bili su Mirko Miočić, Rober Pauletić, kao i Predrag Marković iz Beograda, tada student, a sada poznati istoričar.

Od Kviskoteke je sve krenulo za kvizaše sa ovih prostora, a evo gde su kasnije sve mogli da se takmiče.

Slagalica

youtube screenshot

Jedan od najpopularnijih kvizova u Srbiji je svakako Slagalica, prvi put emitovana na RTS-u sada već davne 1993. godine.

Kroz 130 ciklusa prošlo je na hiljade takmičara, bilo je tu i sudara finalista, pa i epskih duela u superfinalima.

Jedan od najvećih kvaliteta Slagalice je što u većini igara – poput traženja najduže reči ili osnovne matematike – mogu da učestvuju apsolutno svi od sedam do 77 godina.

Tokom godina je u Slagalici bilo i takmičara koji su stekli veliku popularnost, poput takmičara koji se nedavno poprilično borio protiv miša u igri „Ko zna zna“.

Slagalica je pre nekoliko godina dobila i modernu verziju, tako da je mnogi igraju i na pametnim telefonima.

Želite li da postanete milioner?

youtube screenshot

I jedan od najpopularnijih kvizova sa početka dvehiljaditih mnogi su dugo igrali, ali na kompjuterima, jer će do smartfona i Fejsbuka morati još mnogo da prođe.

Koncept kviza je prilično jednostavan – ne postoje nikakva vremenska ograničenja, nema potrebe za žurbom i niko vas ne juri.

Samo je potrebno znanje i tačni odgovori na 15 pitanja.

Ko želi da bude milioner je značajan i po još nečemu – reč je o prvom licenciranom kvizu na ovim prostorima, tj. tuđem kvizu čija prava su otkupljivale televizije.

Prvi put je u Srbiji emitovan 2002. godine na BK televiziji, kasnije i na B92 i niko nikada nije uspeo da osvoji glavnu nagradu.

Agošton Legvari iz Bačkog Gradišta i Saša Tomić iz Požarevca stigli su na korak do nje, osvojivši 2.500.000 dinara, a milioner je na neki način postao i Ivan Zeljković, voditelja kviza – dobio je nadimak Zeka Milioner.

I tadašnji premijer Zoran Đinđić bio je veoma blizu u humanitarnoj verziji Milionera.

Milioner je dugo emitovan širom regiona – Tarik Filipović bio je dugogodišnji voditelj hrvatskog „Milijunaša“, a svoje verzije imali su i Makedonija i Slovenija.

Kviz je prvi put emitovan 1998. u Britaniji, a kasnije u više od 160 zemalja širom sveta.

Poznata je i čuvena situacija kada je takmičar na poslednjem pitanju iskoristio tek prvu pomoć i to samo da bi nazvao oca da mu kaže da će da postane milioner.

Pitanja za šampiona

vujaklija screenshot

Pitanja za šampiona bio je jedan od najpopularnijih kvizova u Srbiji koji se emitovao svakog radnog dana na televiziji B92.

Kviz se emitovao od 10. aprila 2006. do 21. jula 2009. godine, s tim da je emitovano ukupno šest sezona ili serijala. Kviz je rađen po francuskoj licenci kviza Questions pour un champion, koji se emituje na francuskoj TV 5 i čiji je voditelj Žilijen Leper. Voditelj kviza bio je Ilija Kovačić.

youtube screenshot

Jedan serijal se sastoji od 68 epizoda u četiri nivoa takmičenja: Ciklusi (kojih ima 14), polufinale (četiri emisije), finale (četiri emisije) i superfinale (četiri emisije).

Visoki napon

youtube screenshot

Visoki napon je prvi srpski licencirani kviz, koji se emitovao od oktobra 2006. godine do 2011. godine petkom na Prvom programu RTS-a.

Tvorci kviza bili su istoričar Predrag J. Marković i Miroslav Damnjanović. Voditelj kviza je Dejan Pantelić.

Kviz se sastoji od 16 pitanja različito vrednovanih. U prve dve sezone bilo je po pet pitanja za 100, 50 i 10 hiljada dinara, kao i polje visokog napona, tako da je maksimalan iznos koji takmičar može da osvoji bio 1.600.00 dinara, a od treće sezone ima 5 pitanja za 10.000, 4 pitanja za 50.000, 3 pitanja za 100.000, 2 pitanja za 150.000 i jedno za pitanje za 200.000 dinara, što uz jedno polje visokog napona daje mogućnost maksimalnog dobitka od 2.100.000 dinara.

Potera

youtube screenshot

Poslednjih nekoliko godina jedan od najpopularnijih kvizova u Srbiji je Potera, takođe preuzeta iz Britanije, gde je prvi put emitovana 2009. godine.

Potera je u Srbiju i Hrvatsku stigla 2013. godine, a voditelji su Jovan Memedović i Tarik Filipović (kasnije Joško Lukas).

Takmičari u Poteri imaju protivnike – Tragače- koji pokušavaju da ih izbace iz igre tako što će odgovoriti na više pitanja od njih.

To su uvek ljudi zavidnog kviz znanja, poput kvizaša Žarka Stevanovića i Milice Jovaković – nekadašnjih šampiona Slagalice – ili reditelja Milorada Milinkovića, reditelja.

Komentari (0)

Loading