SPASIMO PLANETU Kako mladi mogu da naprave ekološku promenu?

Alo! Studenti

15:00

Ostalo 0

Pošumljavanje i sadnja biljaka će doprineti tome da priroda ostane neugrožena

SPASIMO PLANETU Kako mladi mogu da naprave ekološku promenu?
pixabay

Tema ekologije polako nalazi svoje mesto u društvu, ali još uvek nije zastupljena onoliko koliko bi trebalo da bude. Veoma je važno da se ljudi edukuju o ovoj temi, jer se upravo u ekologiji nalazi ključ opstanka ljudi i čitave planete Zemlje.

Kako pojedinac može da doprinese sprečavanju klimatskih promena? Svaka velika promena je počinjala malim koracima, pa tako i ova. Pojedinac prvo treba da promeni svoje navike – potrebno je da se smanji potrošnja energije u svakodnevnom životu.

Potrebno je što više reciklirati papir, staklo i plastiku, da bi se ponovo koristili i time sačuvali prirodni resursi, smanjila zagađenost vode i prirode, uštedela energija i smanjila emisija CO2.

Umesto korišćenja automobila koji ispuštaju štetne izduvne gasove, treba koristiti bicikle ili pešačiti, kako bi se sprečila emisija štetnih gasova. Budućnost je u električnim automobilima koji ne zagađuju životnu sredinu.

Takođe, potrebno je koristiti obnovljive izvore energije, kao što su sunčeva energija, snaga vetra, hidroenergija, energija biomasa i biogoriva. Korišćenjem ovih izvora se ne uništava priroda, već se koriste prirodni resursi.

Pošumljavanje i sadnja biljaka će takođe doprineti da priroda ostane neugrožena.

Šta je globalno zagrevanje, a šta klimatske promene?

Veliki broj ljudi ne razlikuje globalno zagrevanje i klimatske promene, mnogo ljudi ih čak i poistovećuje. Globalno zagrevanje se odnosi na porast globalnih temperatura, dok se klimatske promene odnose na promene u klimi u dužem vremenskom periodu. Danas se pojam globalnog zagrevanja najčešće upotrebljava kada se govori o zagrevanju usled povećanog efekta staklene bašte.

Uzroci globalnog zagrevanja su pojačanje efekta staklene bašte, sagorevanje fosilnih goriva, koje oslobađa ogromne količine ugljen-dioksida, zatim metan, čije je poreklo u industrijskim postrojenjima, kao i posečene šume, koje bi trošile povećanu količinu ugljen-dioksida. Uzrok klimatskih promena je globalno zagrevanje.

Posledice globalnog zagrevanja su rast srednje godišnje temperature planete Zemlje, promena klime, podizanje nivoa svetskog mora, širenje pustinja. Takođe, tu su i povećanje kiselosti okeana, ekstremniji meteorološki fenomeni (suše, toplotni talasi), nestanak pojedinih vrsta zbog temperaturnih promena i topljenje glečera, za koje naučnici misle da može prouzrokovati „buđenje“ starih bolesti koje su zarobljene u glečerima. Globalno zagrevanje je razlog zašto su leta sve toplija, a zime sve hladnije.

Još uvek nije kasno da se svaki pojedinac uključi u zaštitu životne sredine, da svaki čovek uradi bar jednu korisnu stvar. Međutim, ukoliko se i dalje budu zatvarale oči pred ovom važnom temom, možda će, za par godina, zaista biti kasno.

Komentari (0)

Loading