ANKSIOZNOST Kako se izboriti?

Ena Nenadić

14:50

Ostalo 0

Nismo ni svesni koliko puta smo se našli pored nekoga ko se bori sa ovim stanjem.

ANKSIOZNOST Kako se izboriti?
Shutterstock/Africa Studio

Strah i anksioznost predstavljaju sastavni deo života. Iako su to veoma neprijatne emocije, ona su često i korisne – omogućavaju nam bržu procenu situacije opasnosti u kojoj se nalazimo i pripremaju nas za brzu reakciju „bori se ili beži„.

Povremeno osećanje anksioznosti kao reakcije na različite situacije, kao što su razgovori za posao, polaganje ispita, iščekivanje rezultata, nova iskustva i slično, normalna je reakcija i sa njom se svi susrećemo. Međutim, kada osoba oseća anksioznost koja je toliko učestala i/ili intenzivna da je remeti u svakodnevnom funkcionisanju, tada je u pitanju patološka anksioznost, odnosno mentalni poremećaj koji je potrebno lečiti.  Nismo ni svesni koliko puta smo se našli pored nekoga ko se bori sa ovim stanjem.

Šta je anksioznost?

Anksioznost se najčešće definiše kao nedefinisani strah ili strepnja. Međutim, za razliku od straha koji se uglavnom odnosi na očiglednu pretnju, anksioznost se odnosi na anticipaciju pretnje, odnosno „osećaj da će se nešto loše desiti“. Zato se ona često naziva i slobodno lebdeći strah. Kada je anksioznost iracionalna ili patološka, odnosno kada se javi anksiozni poremećaj, tada ne postoji racionalan izvor straha ili izvor postoji, ali je anksiozna reakcija intenzivnija i učestalija u odnosnu na ono što je uobičajeno.

Anksiozni poremećaj dovodi do toga da osoba počinje da izbegava određena mesta, situacije ili entitete (osobe, životinje, predmete) ili da u njihovom prisustvu oseća ekstreman nivo neprijatnosti ili uznemirenosti. Zbog toga, ovaj poremećaj remeti osobu da normalno funkcioniše i može značajno ugroziti kvalitet života.

Anksioznost je najčešći mentalni poremećaj i može pogoditi osobu bilo kog uzrasnog doba, a procenjuje se da 30% osoba pati od anksioznog poremećaja u nekom trenutku života. Ovaj poremećaj se češće javlja kod žena.

Zašto nastaje anksioznost?

Kao i u slučaju većine drugih mentalnih poremećaja, i u slučaju anksioznosti ne postoji jedinstven uzrok, već je reč o kombinovanom uticaju genetskih faktora i faktora sredine. To znači da postoje osobe koje se rađaju sa osetljivijim nervnim sistemom, što se može uočiti već kod beba koje su reaktivne, često plaču, lako se uznemire i slično, ali pojava anksioznog poremećaja će u velikoj meri zavisiti od iskustva osobe, pa je bolje govoriti o mogućim okidačima anksioznosti.

Anksioznost se može javiti kao reakcija na intenzivan stres ili opasnost ili pak može biti posledica dugotrajnog akumuliranja stresa manjeg intenziteta.

Faktori rizika za pojavu anksioznosti

  • Trauma. Deca i odrasli koji su doživeli neku traumu (zlostavljanje, nasilje, saobraćajna nesreća, smrt bliske osobe itd) ili su prisustvovali traumatskom događaju, u većem su riziku da razviju anksiozni poremećaj u nekom trenutku života.
  • Stres izazvan bolešću. Osobe koje su teško bolesne mogu razviti anksioznost kao rezultat brige o mogućim komplikacijama i ishodu lečenja.
  • Ličnost osobe. Određeni tipovi i crte ličnosti, koje se razlikuju od osobe do osobe, kao što su recimo neuroticizam i osetljivost povezane su sa većom sklonošću anksioznim reakcijama.
  • Drugi mentalni poremećaji. Anksioznost se često javlja u sklopu drugih mentalnih poremećaja, kao što je recimo depresija.
  • Anksioznost u porodici. Osobe koje imaju članove porodice ili rodbine koji pate od anksioznog poremećaja i sami češće razviju ovaj poremećaj.
  • Droga i alkohol. Zloupotreba droge i alkohola može izazvati ili pogoršati anksioznost, a anksioznost je i čest pratilac apstinencijalne krize.

 

Tagovi:

Komentari (0)

Loading