PISMO IZ NORVEŠKE Ivana studira Filološki, a ovo je njeno iskustvo u zemlji fjordova

Alo! Studenti

15:00

Studentski život 0

Ona je tamo zahvaljujući stipendijama koje deli fakultet

PISMO IZ NORVEŠKE Ivana studira Filološki, a ovo je njeno iskustvo u zemlji fjordova
pixabay

Ivana Ćirić upisala je Filološki fakultet pre dve i po godine. Norveški jezik bio je njen prvi izbor, bez obzira na to što je zimogrožljiva i pod upitnikom je kako bi izdržala jedan prosečan zimski dan u zemlji fjordova.

Ivana je, zahvaljujući stipendijama koje deli fakultet, trenutno tamo, i ušuškana u toploj domskoj sobi, ignorišući vejavicu koja ne prestaje van njenog skrovišta, deli sa nama svoje iskustvo.

Otišla si krajem avgusta, kada je situacija sa Kovidom još uvek bila prilično ozbiljna. Kakva je procedura bila zbog situacije sa koronom?

Proces dobijanja dozvole boravka je verovatno jedno od stresnijih iskustava u mom životu, ali svaka procedura vezana za predaju papira je košmar. Zbog situacije sa koronom u tom trenutku i toga što je Norveška zatvorena, dozvolu boravka smo dobile 7 dana pred polazak i tada kupile karte. Dan putovanja – nakon 5 testiranja na oba aerodroma i par sati čekanja u redovima, poslali su nas u karantin hotel, pa smo na konačnu destinaciju stigli posle 5 dana i bezbroj testova.

Obrazovanje u Norveškoj je donekle drugačije. Kako izgleda nastava tamo?

 Škola u koju idem je Nansen škola – norveška humanistička akademija (https://nansenskolen.no/). U Skandinaviji postoji tip škole koji se naziva narodna visoka škola, i predstavlja jednogodišnji program sa raznim mogućnostima koji studenti uglavnom biraju pre studiranja na Univerzitetu kao godinu odmora, učenja i pronalaženja sebe. Ne postoje ocene, ali je prisustvo obavezno i škola je mesto života i svih dešavanja tokom školske godine. Mi imamo 5 različitih smerova i bavimo se pretežno politikom, književnošću, umetnošću i filozofijom. Svaki učenik stiče znanje iz svake od ovih oblasti jer postoji mnogo zajedničkih predavanja.

Koje kulturološke razlike ti se najviše dopadaju?

Iako smo i dalje u Evropi i generalno smo upućeni u kulturu Norveške jer je studiramo, neke stvari moraš da doživiš da bi ih shvatio. Istina je da su ljudi na severu „hladniji“ i bio je potreban jedan duži period da se probije taj led. Jako su ljubazni, ne psuju (većinom zbog nedostatka psovki u jeziku) i nisu energični kao mi. Ali vremenom sam se navikla na taj sistem društva. Mislim da ću postati svesna kulture u kojoj sam sada onog momenta kada se vratim u Srbiju. Verujem da će to biti kulturološki šok. Pritom, cela školska godina nam je prošla bez nekih većih epidemioloških mera, maske nismo nosili uopšte. Ceo prvi semestar je protekao bez jednog slučaja korone, tek smo u februaru imali zaražene, i to je proteklo bez ikakvih problema i zaostajanja sa predavanjima. Iznenadjena sam koliko su ljudi sa kojima idem u školu (naravno, ne predstavljaju sve Norvežane) politički obrazovani, imaju različita interesovanja, bez materijalnih ideala, uprkos tome što je svima život potaman. Ponekad pomislim i da su naivni, jer su ušuškani u svojoj bogatoj, demokratskoj zemlji i ne znaju kako život nekada može biti okrutan, a onda budem zahvalna što vidim da može bolje i da ima gde da se pobegne kada nije potaman.

Koje ti smetaju?

Moje najveće razočaranje je norveška muzika. Ovaj jezik definitivno nije stvoren da bi se na njemu pevalo. A i kako moj drug Norvežanin kaže: „Imamo 5 miliona stanovnika, ne možemo svi da budemo muzičari.“

Neupitna je prednost i olakšica koju trenutno imaš u učenju samog jezika. Postoje li neke fraze na norveškom koje si naučila tamo, a posebno su ti interesantne?

Rado bih sa vama podelila psovke, ali na moju veliku žalost ne postoje. Možete nekog oterati u pakao ili reći „đavo“ na 10 različitih načina, ali to bi bilo to. Norveška je bogata dijalektima, i za razliku od Srbije ovde je svaki dijalekat jednako poštovan i jednako pravilan. Ali reč koja se ističe od početka mog studiranja je reč hyggelig koja se može prevesti na desetine različitih načina i u srpskom bi to bilo nešto prijatno, lepo, što izaziva osećaj uživanja. Koristi se veoma često i jako je laka za upotrebu. Reč gift ima dva značenja: u braku ili otrov, tako da je još jedan favorit.

Koji savet bi dala onima koji se još uvek premišljaju da li da odu na neku razmenu?

Svi koji imaju mogućnost da odu negde i dožive drugu kulturu, a pritom stiču znanje, naravno, preporučujem! Jezik se najbolje usavršava kada se koristi i sluša neprestano. Svaka kultura sa kojom se sretnemo menja nas u nekom boljem smeru, gde uviđamo da su nam razmišljanja bila sužena jer nismo znali da postoji nešto izvan kutije u kojoj smo se nalazili. Ja sam naučila da razumem i poštujem sve što je drugačije i da ne sudim na prvu loptu. Nadam se da ću biti u mogućnosti da idem van Srbije na master studije, možda čak i da se vratim u Norvešku.

Komentari (0)

Loading