STUDIRAMO PO BOLONJI Kakvo breme nosi bolonjski sistem

Alo Redakcija

10:55

Studiranje 0

Bolonjski sistem, pravila, mitovi, realnost i zablude.

STUDIRAMO PO BOLONJI Kakvo breme nosi bolonjski sistem
shutterstock

Bolonjski sistem je smišljen sa ciljem da integriše evropske zemlje i postavi standard visokoškolskom obrazovanju među zemljama potpisnicama Bolonjske deklaracije.

Nakon više od 15 godina primene bolonjskog sistema šta je to što je promenilo studiranje u našoj zemlji, šta je to što nismo uspeli da promenimo, a bilo je planirano, koje u to prednosti, a koje mane i ima li ih?

Bolonjsku deklaraciju potpisalo je nekoliko evropskih ministara obrazovanja 1999. godine, dok se ona u Srbiji primenjuje od 2005. godine.
U njoj piše kako treba spojiti sve studente svih evropskih zemalja, kako bi se uklonile granice među državama kako bi studenti negovali ideje zajedništva, kolektivnog duha i solidarnosti.
Mobilnost je jedna o glavnih ideja Bolonjske deklaracije, slobodno kretanje studenata i profesora širom Evrope u potrazi za naučnim i master radovima, prilike za boljim zaposlenjem i upoznavanje druge kulture i stila života.

shutterstock

 

Bolonjski sistem je sistem studija koji se koristi u većem delu sveta, a koji smo i mi usvojili u težnji da modernizujemo školstvo, olakšamo studije i skratimo prosečno vreme studiranja. Suština bolonjskog sistema je u tome da studenti dobijaju poene na redovno pohađanje predavanja i vežbi, i stalno imaju kolokvijume i predispitne obaveze sa ciljem da uče redovno. U našem slučaju bolonjski sistem podrazumeva i smanjenje količine gradiva što bi, uz redovno učenje, trebalo da znatno olakša studentima polaganje ispita.

Po bolonjskom sistemu, osnovne studije traju tri godine, posle idu dve godine master studija i nakon toga doktorske studije koje traju 3+3 godina. Master se može donekle izjednačiti sa „magistar“, s tim što su poslednjim generacijama studenata koje su završile fakultet po starom sistemu priznali zvanje mastera, sa ili bez polaganja razlike.

Naravno, pri implementaciji Bolonje javio se popriličan problem, a to je da sistem nije serb-proof. Najveći problem je što je svaki fakultet Bolonju tumačio kako njemu odgovara. Negde su studije možda i previše olakšane pa student, po diplomiranju, sa sobom ponese ograničeno znanje, a negde su samo uveli praksu obaveznih predavanja, redovnog kolokviranja vežbi i tome slično, a količina gradiva nije smanjena ni za pasus! To su najbolje osetili studenti koji su posle godinu ili dve studiranja po starom prešli na Bolonju – odjednom su počeli da provode i po 8 i više sati dnevno na fakultetu jer su se predavanja i vežbe i dalje organizovali kao i pre ali ih je trebalo sve odslušati i odraditi. Naravno, kasnije im nije ostajalo vremena da nauče sve kako treba.

Jedna od najvećih mahinacija „ispod žita“ je da su mnogi fakulteti Bolonju i zloupotrebili kako bi što više studenata obnovilo godinu i prešlo na samofinansiranje (jer po Bolonji se po obnavljanju godine automatski gubi budžet. Po Bolonji obnavljanje godina nije predviđeno!).

shutterstock

 

Hajde da vidimo koji su sve to mitovi Bolonje i šta ona sve uređuje, a šta ne!?


Rok za završetak studija
– duplo od trajanja studijskog programa, ukoliko osnovne studije traju 4, rok za završetak je 8 godina! (ovakav način ne postoji u Bolonjskoj deklaraciji već je preuzet od većine evropskih univerziteta)

Ispitni rokovi – Bolonjska deklaracija se ne bavi brojem rokova, ona se zalaže za efikasnost studija. Na većini evropskih univerziteta postoje dva ili tri roka, pa je s obzirom na to Srbija protumačila da treba da smanji broj rokova koji je za sada 6, što se još uvek („hvala Bogu“) nije desilo.

Uslovi za budžet – Bolonjska deklaracija se takođe ne bavi uslovima za budžet, jer je u velikom broju evropskih zemalja studiranje besplatno. Trenutni Zakon o visokom obrazovanju kaže da je uslov za budžet 48 ESPB, ali to je samo stečeno pravo na budžet. S obzirom na to da fakulteti imaju autonomiju, oni određuju broj mesta na budžetu po propisanim kvotama.

Uslov za upis naredne godine – Minimalni broj bodova za upis u narednu godinu iznosi 37 ESPB, propisuje ga zakon, ali nisu svi fakulteti u obavezi da ga primenjuju, zbog autonomije koju imaju.

Predispitne i ispitne obavezeNa svakom predmetu postoje ispitne i predispitne obaveze koje dajete u toku godine i tako završavate obaveze vezane za jedan predmet i ostvarujete ESPB kredit. Ovo, takođe, ne propisuje Bolonjska deklaracija. “Efikasnost studija” je termin iz Deklaracije koji Ministarstvo i fakulteti tumače kada prave podelu obaveza na celu fakultetsku godinu. Ovim je trebalo da se reši problem večitih studenata kako ne bi imali ogromne ispite, već bi znanje bilo testirano tokom cele godine. Zakon o visokom obrazovanju obavezuje profesore i fakultete da obaveze na predmetu raspodele tokom cele godine. Minimum poena koji se mogu steći na predispitnim testovima znanja je 30, a maksimum 70. Ceo predmet nosi 100 poena, što bi značilo da bi trebalo da postoji mogućnost polaganja ispita bez izlaska na ispit, ukoliko je student skupio preko 50 bodova na predispitnim obavezama. Kod ove tvrdnje se studenti često pozivaju na Bolonju, što je opet pogrešno, jer u deklaraciji nema ovakvih navoda. Na većini fakulteta ovo nije slučaj, već studenti moraju da izađu na ispit, a ukoliko padnu taj deo pali su ceo predmet, dakle da bi student prošao ispit mora imati dovoljan broj bodova za prolaz iz svakog segmenta predispitnih i ispitnih obaveza.

shutterstock

 

Termin koji je glavni kamen spoticanja u različitim tumačenjima Bolonjske deklaracije između studenata i Ministarstva je efikasnost studija. Ono što je porazno je da se fakulteti pozivaju na cilj efikasnosti studija prema Bolonjskoj deklaraciji, i na taj način se dovijaju kako će moći što bolje da istrguju bodovima. Svake godine studiranje je sve skuplje, a studenti sve nezadovoljniji. Efikasnost studiranja ne znači što brže završavanje studija i sticanje maksimalnog broja ESPB kredita u toku godine. Efikasno obrazovanje bi bilo kvalitetno obrazovanje, sa kvalitetnom literaturom i nastavom, gde su profesori zainteresovani da prenesu znanje. Smanjenje broja rokova ne ide u prilog povećanju efikasnosti. Studenti koji imaju pravo na grešku će biti rasterećeniji i sposobniji da rešavaju zadatke koji su im zadati. Bez prava na grešku student se stavlja pod veliki stres i pritisak koji ne može da izdrži. Zbog toga, studenti se trude da ispite daju što pre, da nauče napamet što veću količiu literature kako bi dobili minimalnu ocenu i ostvarili broj ESPB kredita koji im je potreban za budžet.

Studenti koji su bili prve tri generacije koje studiraju po Bolonji, studiraju i dan danas, iako je rok za završetak studija po Bolonji duplo od trajanja studijskog program. Stari studenti se svake godine cenkaju sa Ministarstvom da li će rok za završetak studija biti produžen i naredne godine. Ovi studenti su upisali po starom programu koji je imao obimnu literaturu i nemogućnost polaganja ispita iz više delova.
Ministarstvo već nekoliko godina najavljuje da će oni morati da završe studije po novom programu, što bi značilo, još minimum dve godine studiranja, kako bi dali razliku u predmetima. Statistički, brzina završavanja studija se u nekom procentu jeste povećala, međutim, statistika ne pokazuje kvalitet znanja sa kojim studenti izlaze sa fakulteta, a on je znatno niži nego kod generacija koji su studirali po starom programu. Stari studenti jesu studirali dugo, ali su stekli veštine pomoću kojih mogu da razumeju svet. Novi, mladi studenti će biti samo uskostručno obrazovani ljudi, koji će sa promenom tržišta izgubiti posao.

Konačno, ljudi koji su fakultet završavali po starom uvek će napominjati da se nekada na fakultetu sticalo mnogo veće znanje, da su ispiti bili teži a profesori zahtevniji, da master nema veze sa nekadašnjim magistar („Ej, bre, jel’ znaš ti šta je nekad značilo imati Mr. u prefiksu?“), da su ljudi koji su diplomirali po starom stekli veće znanje nego danas doktori nauka, i slično. Najviše ćete se naslušati takvih stvari od večitih i propalih studenata.

Na kraju krajeva, onaj ko ne uči neće ni završiti fakultet, koji god da je sistem studiranja.

Komentari (0)

Loading