Edukacija 100 psihologa za podršku učesnicima udesa

Miloš Škrbić

18:00

Studiranje 0

Agencija za bezbednost saobraćaja (ABS) i Društvo psihologa Srbije (DPS) potpisali su danas Memorandum o saradnji na pružanju psihološke podrške učesnicima saobraćajnih nezgoda, koje, kažu, pored žrtava i počinioca, pogađaju njihove porodice, posebno decu, ali i radnike hitnih službi.

Edukacija 100 psihologa za podršku učesnicima udesa
Shutterstock/BalkansCat

Na sednici Radne grupe za rehabilitaciju žrtava saobraćajnih nezgoda i učesnika saobraćajnih nezgoda, direktor ABS Duško Pešić je rekao da će 100 psihologa i psihijatara, zahvaljujući sporazumu, 27. i 28. novembra proći trening za krizno intervenisanje neposredno nakon nezgode.

Agencija će, prema njegovim rečima, za stručnjake iz oblasti mentalnog zdravlja u Nišu, Novom Sadu i Beogradu obezbediti prostorije za rad na rehabilitaciji učesnika nezgoda.

Pešić je istakao da je u 2020. u saobraćaju život izgubilo blizu 500, a da svake godine povrede zadobije više od 15.000 ljudi.

„Iza saobraćajne nezgode ostaju razorene porodice, kako onih koji su stradali u saobraćajnim nezgodama, tako i onih koji su izazvali saobraćajne nezgode“, kazao je on.

„Pripremamo Program rehabilitacije i stajemo rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama, ne samo Evrope, nego sveta. Na nama je da u narednom periodu postignute programe širimo i razvijamo. Važno je što za te aktivnosti dobijamo podršku DPS“, poručio je Pešić.

Marina Nadejin Simić iz Društva psihologa Srbije rekla je za Tanjug da je u okolnostima kada se dešavaju velike traume, izuzetno važno raditi sa učesnicima, ali i posmatračima.

Ona je istakla da osim toga da lakše prebrode traumatsko iskustvo, psihološka podrška ima značaj da kod ljudi spreči nastanak mentalnih oboljenja.

Na današnjoj sednici predstavljen je priručnik za intervenisanje neposredno nakon saobraćajne nezgode, zasnovan na primerima dobre prakse u svetu.

Jedan od autora priručnika, docent na katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Nikola Petrović naveo je da će stručnjaci imati na raspolaganju korisne tehnike i uputstva za rad sa raznim kategorijama.

Kako kaže, u zavisnosti od tipa saobraćajne nesreće ljudi razvijaju različite strahove od vožnje i učešća u saobraćaju, depresivna raspoloženja i najozbiljniji postraumatski stresni poremećaj, a traume doživljavaju i vatrogasci, policajci i radnici hitne pomoći, koji nisu trenirani da prisustvuju scenama saobraćajnih nezgoda.

Ukoliko se u kratkom vremenskom periodu od nezgode ne pruži pomoć, objasnio je Petrović, kasno je za tu vrstu reakcije i prelazi se na druge vidove medicinske i psihoterapeutske pomoći.

„Ljudi često kažu vreme leči sve, biće ti bolje, te prazne fraze ne znače puno ljudima koji pate“, naveo je on.

Na fakultetima su tek pre desetak godina počele obuke studenata za te krizne situacije, pa je, dodaje, predstojeća edukacija možda prilika da stručnjaci u oblasti mentalnog zdravlja, koji godinama rade, nauče nešto što nisu u svom formalnom obrazovanju.

„Cilj nam je da dođe do rasta i razvoja ličnosti nakon saobraćajne nezgode, da bude jača i bolja“, zaključio je Petrović.

Komentari (0)

Loading