NEMANJA JE JEDAN OD 13 NAJBOLJIH STUDENATA NIŠKOG UNIVERZITETA Diplomirao je na Pedagoškom fakultetu u Vranju sa prosekom 9,94, ali se susreo sa ovim velikim problemom

Alo! Studenti

12:00

Studiranje 0

Žurilo mu se da se zaposli jer je fakultet zavšio zahvaljujući stipendijama i nagradama

NEMANJA JE JEDAN OD 13 NAJBOLJIH STUDENATA NIŠKOG UNIVERZITETA Diplomirao je na Pedagoškom fakultetu u Vranju sa prosekom 9,94, ali se susreo sa ovim velikim problemom
vikipedija

Među 13 najboljih studenta Univerziteta u Nišu za 2021. godinu našao se i Nemanja Životić iz Leskovca, kome je, zajedno sa ostalima, ovih dana uručeno priznanje. On je, naime, prošlog juna diplomirao na Pedagoškom fakultetu u Vranju, gde je uvek bio prvi po uspehu.

Nemanja Životić (25), je postao master profesor tehnike i informatike prošle godine u junu mesecu sa prosečnom ocenom 9,94, a godinu dana ranije nagrađen je od grada Niša takođe kao najbolji student. Master diplomu stekao je na smeru informatika i tehničko obrazovanje.

- To je zbog jedne devetke iz fizike u prvoj godini. Planirao sam da poništim ocenu i ponovo polažem, ali mi se žurilo da završim što pre - kaže.

Zapravo, žurilo mu se da se zaposli jer je fakultet zavšio zahvaljujući stipendijama i nagradama.

Sve vreme imao je državnu stpendiju, na masteru i Dositejevi i svih pet godina dobijao je Svetosavku nagradu grada Leskovca, a nosilac je Vidovdanske nagrade Niške eparhije.

Pedagoški fakultet u Vranju je deo Univerziteta u Nišu.

- Moj san je bio da ostanem na fakultetu, ali se nešto iskomplikovalo, neko drugi je primljen. Za ovih godinu dana radio sam sve i svašta, poslednji put u Statovcu sa srednjom školom, ali zaista hoću da radim u svojoj struci. Konkurišem, ali ne prolazim - žali se.

Kaže da za razlilku od mnogih svojih vršnjaka, veoma želi da ostane u Leskovcu i da je za njega ovaj grad lep.

- Ovde sam se rodio, ovde su mi roditelji i rodbina, ovde ima svih mogućih sadržaja, zašto bih jurio u veliki grad. Nažalost, ovde izgleda za mene nema posla, a neću da radim sa srednjom školom. Čini mi se da nema posla ni za mnoge moje prijatelje i vidim da jedan po jedan odlazi u Niš, Beograd i dalje. Ako ne nađem posao u školi ili na drugom mestu, i ja ću morati da odem, a to će, verujte, za mene lično biti prvi poraz u životu.

Nemanja je dete iz radničke pordice. Nikada mu tokom školovanja nije poklonjena ni jedna ocena, a nije mu, veli, bilo teško ni da uči.

- Jeste da je bilo velikog rada i odricanja, no meni to nije bio problem. Problem nastaje kada se knjige sklope i dobije diploma. Leskovac jeste napredovao po tom pitanju dosta, mogućnosti za zaposlenje jesu veće, ali još uvek za nas visokoškolce nedovoljne - ocenjuje.

Njegovim uspesima su se najviše radovali roditelji, a on je za ovo poslednje priznanje izgubio osećaj uspeha.

- Jer, kada sam dobio nagradu od grada Niša i od Eparhije niške, mislio sam da će neko primetiti moj uspeh pa me angažovati da radim, ali kako od mojih nadanja nije bilo ništa, prestao sam da se radujem tim priznjanima. Čemu služe ako ih u realnosti niko ne ceni - pita se.

 

Komentari (0)

Loading