STUDENTSKI PODSETNIK: Dogodilo se na današnji dan

Alo! Studenti

09:00

Zanimljivosti 0

Danas je utorak, 28. jun, 179. dan 2022. Do kraja godine ima 186 dana

STUDENTSKI PODSETNIK: Dogodilo se na današnji dan
pixabay

1389 - Na polju Kosovu odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke, čak ni ko je pobedio. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat I, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom (potonji sultan
Bajazit I) i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca. Kralj "Srbljem i Bosni" Tvrtko I Kotromanić, koji je knezu Lazaru pritekao u pomoć odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovića, pisao je Trogiranima 1. avgusta 1389. o pobedi nad Turcima. Slično pismo je Tvrtko poslao i u Firencu, odakle mu je odgovoreno da već znaju za turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik s puta u Carigrad ruskog mitropolita Pimena, u kojem se pominju veliki neredi u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke. U bici su poginula oba vladara: Lazara su Turci zarobili i posekli, a Murata I je ubio srpski ratnik Miloš Obilić. Nesporna posledica bila je da je Srbija ubrzo postala vazalna država. Kosovska bitka postala je predmet legende, prvo kod čuvenog pisca srednjovekovne Srbije
Konstantina Filozofa u "Životu despota Stefana Lazarevića", zatim kod dubrovačkog istoričara Mavra Orbina u delu "Il Regno degli Slavi" (Kraljevstvo Slovena) objavljenom 1601 - koje je u stvari prva prava istorija Srba, a najviše preko ciklusa srpskih narodnih epskih pesama.

1491 - Rođen je engleski kralj Henri VIII, koji je raskidom s rimokatoličkom crkvom izveo crkvenu reformaciju
proglašenjem Anglikanske crkve (1534.) nezavisne od Vatikana, s kraljem kao vrhovnim verskim poglavarom. Ženio se šest puta, pošto nije imao muškog naslednika, a s Rimom je raskinuo pošto nije dobio dozvolu da se razvede od Katarine Aragonske i oženi Anom Bolen. Proširio je vlast na Vels, Škotsku i Irsku i uspešno je izgradio jaku flotu, temelj kasnije engleske pomorske moći.

1577 - Rođen je flamanski slikar Peter Paul Rubens, jedan od najvećih majstora baroka. Sjedinio je najbolje
tradicije severnjačkog i italijanskog slikarstva. Stvarao je dela puna dramatike, čulnosti, raskoši kostima i sjaja boja. Radio je istorijske, verske i mitološke kompozicije, seoske i galantne scene, portrete i pejzaže. Živeo je pretežno u Antverpenu, ali je radio i u Francuskoj i Španiji, gde je uticao na španskog slikara Velaskeza. Pošto je imao brojne porudžbine, neretko dela velikih dimenzija, deo posla prepuštao je učenicima, među kojima su najznačajniji flamanski slikari Anton van Dajk i Jakov Jordans.

1712 - Rođen je francuski filozof, pisac i kompozitor Žan Žak Ruso, inspirator idejnog koncepta Francuske revolucije, posebno "Deklaracije o pravima čoveka i građanina". Njegova politička filozofija bitno je uticala na Kanta, Fihtea i Hegela. Idealizovao je prvobitno "prirodno stanje", uzrokom nejednakosti je smatrao privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je razvio u pedagoškom romanu "Emil". Religiozni deo tog dela, "Ispovest savojskog vikara", ražestio je Parlament (u Francuskoj vrhovni sud) koji je naložio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovao je operu "Seoski vrač", melodramu "Pigmalion" i napisao je "Muzički leksikon", "Disertaciju o modernoj muzici", "Pismo o francuskoj muzici". Ostala dela: "Društveni ugovor", "Rasprava o naukama i umetnostima", "Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima", "Julija ili Nova Eloiza", "Pismo Dalamberu", "Pisma sa planine", "Ispovesti".

1836 - Umro je američki državnik Džejms Medison, "otac američkog ustava", predsednik SAD od 1809. do 1817. Sa Aleksanderom Hamiltonom i Džonom Džejem napisao je "Federalističke spise" zbog pridobijanja podrške za ratifikaciju ustava koji je umesto konfederacije učvrstio uniju federalnih država SAD.

1921 - Ustavotvorna Skupština Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je Vidovdanski ustav. Država je proglašena "ustavnom, parlamentarnom monarhijom" s dinastijom Karađorđević na čelu. Ustav je važio do 1929. kada ga je kralj Aleksandar Karađorđević suspendovao pošto je zaveo ličnu vladu kako bi stabilizovao prilike u zemlji.

1960 - Osnovan je Univezitet u Novom Sadu, koji je počeo da radi u jesen 1960.

1970 - Trupe SAD počele su da se povlače iz Kambodže.

1973 - U Beogradu je osnovano Društvo za informatiku Srbije, s ciljem širenja informatičke pismenosti, praćenja stanja i trendova kao i predlaganja korisnih mera.

1977 - Umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od najznačajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva. Studirao je u Budimpešti, Zagrebu i Minhenu. Počeo je sa senzibilnim realističkim portretima i mrtvim
prirodama. Potom počinje njegova socijalno angažovana faza. Primenjivao je tehniku kolaža.

1999 - Patrijarh srpski Pavle je na liturgiji na kojoj se u manastiru Gračanica, povodom 610. godišnjice Kosovske bitke, okupilo 500 ljudi, pozvao pravoslavne vernike da ostanu na Kosovu i Metohiji. Istog dana snage Kfora zavele su policijski čas u Prizrenu, Gnjilanu i Vitini, u pokušaju da obuzdaju sve masovniji
teror takozvane "Oslobodilačke vojske Kosova" prema preostalim Srbima i drugim nealbancima.

- Danas je veliki srpski nacionalni praznik Vidovdan, dan kada Srpska pravoslavna crkva obeležava uspomenu na svetog mučenika kneza Lazara, kao i na druge koji su postradali za veru i otadžbinu. Knez Lazar je stradao u boju na Kosovu, od turske ruke. Vidovdan je danas zvanični državni praznik u Srbiji, u znak sećanja i poštovanja prema svima koji su stradali za otadžbinu.

Komentari (0)

Loading